Lektura teksta – korektura

Lektura Teksta – Korektura – Lektor Sofija Ivanović Master filolog srbista. Rođena sam 29.10.1996. u Kragujevcu. Završila sam Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu i stekla zvanje Master filolog srbista. Moja uža specijalnost je srpska književnost. Pored lekture teksta i pisanja recenzija, pišem poeziju i prozu. Iza mene su četiri objavljene knjige: dve zbirke poezije (Moć ljubavi, Valcer srca) i dva romana (Igra sudbine i Niko i niko).

U duši sam večiti romantik, pa najviše čitam knjige na tu temu. Ipak, nisam ograničena samo na taj žanr, volim drame, jake životne priče, a omiljeni pisac mi je Ivo Andrić. Najjači utisak na mene je ostavio Andrićev roman „Prokleta avlija“. Najdraže delo svetske književnosti mi je „Dama s kamelijama“ Aleksandra Dime Sina. Verujem u bajke i srećan kraj, u ono dobro u ljudima. Želela bih da Vam ispričam kako sam poletela, poput ptića iz gnezda, u svet reči i zavolela pisanje.

Rani počeci

Čini mi se kao da je juče sedeo preko puta mene, koja sam bila drugi razred osnovne škole. On, moj deka, najveća podrška i inspiracija. Sedeli smo jedne večeri i on mi je čitao svoju poeziju. Tada je nisam razumela u potpunosti, teška je bila za dete na početku puta. Meni tada nije bilo važno da razumem sve, bilo je važno da slušam njegov glas i osetim čaroliju emocija satkanih među reči. Bilo je važno da odlutam, izgubim se negde, nije važno gde. U jednom trenutku sam podigla ruku, otvorila šaku i rekla mu da stane. Otišla sam do sobe, uzela svesku koju sam dobila prethodnog dana od druga i pisala svoje prve redove. Prva pesma je imala dva reda, ali sam bila toliko ponosna kad se deka nasmešio. Nastavio je sa čitanjem, a ja sam ga ubrzo opet prekinula pišući drugu pesmu. Sveska je imala toliko inspirativne korice (da, sećam ih se i sada) da je jednostavno mamila da je otvorim i izlijem u nju sve što mi padne na pamet. Nije ni čudo, na njoj su bili leptiri raznih boja, a leptiri me uvek inspirišu. Zahvalna sam deki što mi je pružao podršku i podsticao me da pišem. On mi je bio najveći kritičar i ispravljao ono što nije valjalo, ali mi je ostavljao slobodu izražavanja. Kako sam rasla, tako je i moj talenat rastao, kako sam sve više čitala, tako su moje pesme postale ozbiljnije, kako sam sve više učila, postala sam samoj sebi najveći kritičar.

Književnost & lektura

Godinama sam brusila svoj talenat, negovala ljubav prema knjizi i pisanoj reči, a kada je došlo vreme da upišem fakultet desila se magija. Rekla sam: „Ili književnost ili ne upisujem nijedan fakultet!“ Usponi i padovi su se ređali, zanesenost rečima rasla. Svaka akademska godina je bila izazov koji me je učio da plivam i onda kada naiđem na virove. Sve više sam kod sebe prepoznavala sklonost ka novom, nepoznatom, pa otuda ideja da na blogu predstavim svoja zapažanja i analize o delima za koja se ne zna ili se malo zna, dela o kojima nije ništa zapisano ili je vrlo malo tekstova o njima. Naravno, ne pišem o delima za koja smatram da nemaju šta da ponude i da im ne vredi posvetiti pažnju.

Lektura teksta, korektura

Lekturom sam počela da se bavim nakon položenog ispita Lektura i korektura, a ljubav prema pisanoj reči i želja da pomognem drugima su bili motivacija da se prepustim izazovima koje lektura teksta nosi sa sobom. Pre svega, kako bi neko bio lektor, neophodno je voleti taj posao i prilaziti svakom rukopisu s ljubavlju. Prepreke koje se nameću na putu do najbolje verzije teksta su često velike i zahtevaju da se uloži napor kako bi se došlo do rešenja. Bez izazova ne bi bilo ni kvalitetno odrađene lekture, tako da su te prepreke za mene dobrodošle i nikako se neću povući pred njima. Svakom rukopisu se radujem, treperim kao malo dete. Uzbuđenje i želja da opravdam Vaše poverenje me pokreću. Vaše priče mi ulivaju nadu da moja misija nije uzaludna, da još uvek ima onih kojima je knjiga važna. Sve dok ima onih koji pišu, makar ih bilo petoro, lektor u meni će živeti punim plućima.

Lektorisanje

Ponekad poželim da nisam prihvatila da lektorišem rukopis koji je preda mnom, ali onda podsetim sebe zašto uopšte radim ovaj posao. Oni rukopisi koji me čine ponosnom su zaslužni za to što istrajavam i sve se više zaljubljujem u posao lektora. Najviše volim one trenutke kada shvatim da i ne radim, da me je obuzelo uživanje, kada postanem svesna da, zajedno sa autorom, stvaram svet u kome će se budući čitaoci izgubiti i neće poželeti da se vrate u stvarnost. Pored toga što lektura teksta zahteva primenu pravopisnih i gramatičkih pravila, ona je i umetnost. Potrebno je imati osećaj i smisao za stilske izmene, osećaj kada treba nešto dodati, kada je nešto suvišno, da li treba produžiti ili skratiti rečenicu. Glavno pitanje je: Šta je to što će ostaviti neizbrisiv trag u duši čitaoca? Uzimajući u obzir komentare dosadašnjih klijenata i njihovih čitalaca, smatram da posedujem taj osećaj jer sam vremenom naučila da se, dok lektorišem, stavim i u poziciju čitaoca. Kada dodajem svoj pečat rukopisu, trudim se da taj deo ne izgubi ništa od autorove autentičnosti, ali da bude još bolji, lepši i upečatljiviji.

Želim čvrsto da verujem da je ovaj svet jedno lepo mesto, uprkos svemu lošem što nas okružuje. Zato, hajde zajedno da spasemo svet stvarajući novi svemir u kome stanuju ljubav i lepota. Druženje nastavljamo na Facebook-u, Instagram-u, TikTok-u i Youtube.