Lektura poezije

“Sa Sofijinim radom sam se upoznao preko zajedničkog prijatelja-književnika, koji mi je i preporučio nju za saradnju. Naravno da se nisam pokajao, jer se radi o jednoj mladoj, stručnoj i osobi punoj entuzijama, dobroj poznavateljci domaće i strane književnosti. Sarađivali smo na mojoj četvrtoj autorskoj knjizi (treća poezije) u kojoj se sistematično, temeljno i vrlo stručno osvrnula na moje nove pesme i, uopšte, rad, nadam se na obostrano zadovoljstvo. Verujem da ćemo sarađivati i ubuduće.”

O knjizi “Sa svih izvorišta tvojih”

Čitajući stihove Ive Torbice, pred očima nam se lagano i ritmično talasa potok, a u ušima čujemo lako i prijatno žuborenje vode. Ukoliko zastanemo, malo razmislimo o pesmama koje smo pročitali i poslušamo prvu misao koja se javlja, postaćemo svesni da je ovo zbirka u kojoj su pesme izjednačene sa himnama ženi. Lirskog subjekta i uzvišenost njegove poezije će razumeti samo srce koje je ludo volelo ili upravo sada ludo voli. Кao da joj priča priču o tome kako bi im bilo kad bi bila njegova. Stalno smo na ivici sreće (maštanje da je njegova) i tuge (bolna beznjenica). Samo njeno postojanje je glavni element njegovih udaha, bez nje, makar bila samo u mislima, za njega život ne bi postojao. Ona mu je jedina misao, tema, ona je razlog svakog otkucaja njegovog srca. Vrata njene duše su isto što i vrata Raja. Njen glas ga održava u životu, on ostaje i kad je ona daleko, za njega niko ne postoji, sam je u gomili. Samo on i priviđenje njegove idealne drage.