Lektura romana

“Kada sam se prvi put susreo sa lektorisanjem, pomislio sam verovatno kao i svaki drugi novopečeni pisac, da ja to mogu sam. No ipak, posle nekoliko strana shvatio sam svu težinu i obim lektorskih poslova, i odlučio da pronađem pravog profesionalca. Zaista, Sofija Ivanović je sa velikim entuzijazmom odlučila da mi u što kraćem roku pomogne da savladam i taj korak ka rođenju moje prve knjige. Iskrene preporuke.”

O romanu “Vrata manastira”

Roman „Vrata manastira“ je ostvarenje koje će se trajno nastaniti u srcima čitalaca. Iako kratak, obuhvata veoma važne teme i poručuje da sve zavisi od čoveka, njegovog izbora. Jačina poruka koje nam šalju junaci je omogućena fragmentarnošću. Fragmentarnost nam daje priliku da se „igramo“ detektiva, pokreće nas da zavirimo ispod površine. Osnovni motiv, oko koga su isprepletane sve priče, jeste pokajanje za kojim slede vera i okretanje Bogu. Takođe, ovakva forma romana je vešto izabrana, nikako nije slučajna. Prateći priče junaka, njihovu povezanost i njihove sudbine, mi se možemo iznova vraćati na priče svojih miljenika. Naizgled, svako poglavlje predstavlja isečke iz nepovezanih delova života, ali videćemo da to nije tako kad počnemo da sklapamo jednu po jednu priču. Narativna tehnika koju autor primenjuje je slična onoj koju nalazimo kod Milorada Pavića u „Hazarskom rečniku“. Manastir ima višestruku ulogu jer je on početak i završetak kruga koji prave poglavlja romana. Zapravo, nagli prelazi sa jedne priče na drugu predstavljaju stvaranje koncentričnih krugova koji se na kraju gube i pretvaraju u jedan veliki krug. U centru tog kruga se nalazi manastir koji spaja Ljubomira, Nemanju i Bogoljuba. Bogoljub je nosilac, slobodno možemo reći, sudbine koja svakoga može zadesiti. Svako od nas je jednim delom Bogoljub, ali nije svako heroj kao on. Svako može da bude Bogoljub u jednoj stvari, a to je istrajnost, zahvalnost Bogu i uzdizanje iznad svega. Iako ćemo imati trenutke posustajanja, važno je ustati i nastaviti dalje. Čuda su moguća, samo treba verovati u njih.